Finansije i Osiguranje - Srbija

Kamate plaćamo skoro kao Grčka

Srbiji više nisu potrebni krediti, izjavio je pre dva dana premijer Aleksandar Vučić. Kako prenose agencije, predsednik vlade je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkim ministrom za ekonomsku saradnju i razvoj, istakao kako je naša ekonomija ozdravila i kako imamo svoje pare i „sad ćemo iz budžeta da finansiramo sve što stignemo”.

On je dodao da će se uzimati zajmovi samo za ono za šta su potrebne velike pare.

– Nema više olakog uzimanja kredita, i kad su najbolji, krediti su krediti. Neću da ostavljam svima da to vraćamo u budućnosti kao što su nama ostavljali da to vraćamo – rekao je Vučić.

On je kao primer naveo da će Srbija prvi put u istoriji platiti izgradnju deonice auto-puta od Levosoja do Srpske kuće duge deset kilometara sredstvima iz budžeta.

– To vam pokazuje ozdravljenje srpske države. Kad plaćate onim što su vaši građani zaradili, time pokazujete koliko Srbija postaje prava ekonomija i koliko postaje normalna zemlja. Mi se time ponosimo – rekao je Vučić.

Premijerov optimizam, ne dele međutim, članovi Fiskalnog saveta. Prema njihovoj analizi, javni dug će najverovatnije dostići nivo od oko 78 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana. Najvećim delom zbog i dalje visokog manjka u državnoj kasi. Srbija će time postati jedna od najzaduženijih zemalja srednje i jugoistočne Evrope. U narednom periodu svake godine za otplatu glavnice i finansiranje deficita Srbiji će biti potrebno oko pet milijardi evra, podsećaju. To će, u slučaju rasta svetskih kamatnih stopa, snažno povećati rashode za kamate i predstavljati ogromno opterećenje za budžet, upozoravaju u ovoj instituciji. Ukupni izdaci za kamate ove godine dostižu oko 140 milijardi dinara. Poređenja radi, ovaj iznos je tek nešto manji od ukupnih budžetskih rashoda za obrazovanje i nauku koji su, uz sve ostale prateće troškove, dovoljni za isplatu zarada za više od 170.000 zaposlenih u ovom sektoru. Da su visoki troškovi za kamate već

ozbiljno narušili strukturu državne potrošnje potvrđuje i činjenica da za kamate trošimo više nego za javne investicije koje dokazano predstavljaju najbolji budžetski način da država ostvari pozitivan uticaj na privredni rast.

– Naša zemlja je u evropskom vrhu po budžetskim rashodima za kamate. U 2015. godini ukupni troškovi za te namene iznosiće više od 1,1 milijarde evra, što je oko 3,5 odsto BDP-a. U prva četiri meseca ukupni rashodi za kamate iznosili su više od 50 milijardi dinara – procenjuju u Fiskalnom savetu.

Koliko je „skup” javni dug Srbije najbolje pokazuje uporedna analiza rashoda za kamate po zemljama. Samo šest evropskih država izdvaja više budžetskih sredstava za kamate od nas. To su Portugalija, Italija i Grčka, koje izdvajaju više od četiri odsto BDP-a, zatim Irska, Hrvatska i Mađarska čiji su izdaci na sličnom nivou kao u Srbiji.

U Fiskalnom savetu podsećaju da se u većini ovih zemalja u narednom periodu očekuje stagnacija javnog duga, dok će on u Srbiji i dalje rasti. Do 2017. godine ukupni izdaci za kamate iznosiće gotovo četiri odsto BDP-a. Već sada izdvajamo svega 0,7 procentnih poena nacionalnog kolača manje od Grčke.

Belgija, Kipar i Španija sa javnim dugom većim od 100 odsto BDP-a, za kamate na javni dug troše oko tri odsto BDP-a, dok Nemačka sa tek nešto manjim javnim dugom od Srbije ima više nego dvostruko niže rashode za kamate (1,6 odsto).

Zbog očekivanog rasta rashoda za kamate u narednom periodu, samo za održanje deficita na istom nivou biće neophodno svake godine obezbediti nove uštede od oko 20 milijardi dinara, kažu u Fiskalnom savetu.

Snažan rast javnog duga u godinama posle ekonomske krize 2008. godine zabeležen je u većini evropskih zemalja. Povećanje ukupnog duga Srbije bilo je dvostruko veće od proseka (za skoro 50 procentnih poena).

U istorijskim okvirima, nivo javnog duga od gotovo 80 odsto BDP-a, koliko Fiskalni savet očekuje da Srbija dostigne do kraja godine, za zemlju našeg nivoa razvijenosti nosio bi otvoreni rizik od izbijanja krize.

– Analiza svih slučajeva bankrotstava i restrukturiranja javnog duga u zemljama u razvoju od sedamdesetih godina prošlog veka do prve polovine dvehiljaditih pokazala je da su se u 55 odsto slučajeva već na nivou javnog duga ispod 60 odsto BDP-a javili problemi u servisiranju – smatraju u Fiskalnom savetu.